Profesionala zaštita od ptica

Zbijene su građe i imaju kratak vrat i kratke i uske kljunove. Isključivo su kopnene ptice i odlični su letači.

Galebovi su veličine od oko 30 do 80 cm. Imaju relativno uska, šiljasta krila i snažne, vitke kljunove s malo prema dole savijenim gornjim kljunom. Tri prema napried okrenuta prsta povezana su plovnom kožicom, dok je četvrti vrlo kratak i okrenut ka natrag, a neke vrste ga uopšte nemaju.

Boja perja im je uglavnom bielo siva, često crna na glavi, leđima i na krilima. Polovi su jednakih boja, a mužjaci su nešto krupniji. Žive gotovo u cielom svetu, a najveći broj vrsta je u umerenim i hladnim klimatskim zonama obe zemljine polulopte. Većina živi uz obale mora.

Gnezde se na tlu. Pojedine vrste su se specijalizirale za gneždjenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. U pravilu legu 2-4 jaja koja agresivno brane, i od ljudi. Na jajima na smenu leže oba roditelja 3-5 nedelja. Ptići mogu od samog valjenja trčati i plivati, no najčešće ostaju u gnezdu, a hrane ih oba roditelja. Najčešće trebaju 3-9 nedelja dok narastu da mogu da lete, pri čemu manje vrste za to trebaju kraće vreme od velikih.

Hranu traže pre svega na obali, ali ponekad otimaju lovinu drugim pticama. Ako rone za hranom, zaranjaju samo glavom i delom tela. Mogu doživeti oko 30 godina.

♀Ženka

♂ Mužjak

Mužjak ima plavkasto sivo teme i potiljak oivičen kestenjasto smeđim poljem koje počinje kod očiju i završava na potiljku. Obrazi su svetlo sivi do belkasti. Grudi i trbuh su pepeljasto sivi, a podvaljak, grlo i kljun su crne boje. Leđa su smeđa s uzdužnim crnim prugama. U jesen nakon mitarenja crni deo na podvaljku može biti pokriven svetlijim rubovima novog perja. Leti je mužjaku kljun plavo-crn, a noge smeđe boje. U hladnijim područjima, mužjak ima bliedo perje sa žućkasto-smeđim kljunom. Ženka nema sivkasti potiljak niti crni kljun i glavu, i lako ih je razlikovati, za razliku od poljskih vrabaca. Mladi, stari nekoliko dana, imaju meko tamnosmeđe paperje i svietli, žuti kljun. Tek izleženi mladunci nemaju perje. Relativno česta je pojava jedinki s delimičnim albinizmom. Vrapci imaju relativno izraženi polni dimorfizam. Svojim izgledom domaći vrabac pomalo sliči poljskom vrapcu, ali je domaći vrabac nešto tamnijeg perja.

Odrasli vrabac je velik 14-16 cm i težak 24-38 g, i malo je veći od poljskog vrapca. Raspon krila iznosi 25 cm. Telo mu je često "naduveno", spojeno s manjom glavom. Na glavi ima kratki, stožasti kljun. Na nogama ima četiri prsta, a rep je kratak. Kad leti, maše krilima nekoliko puta u sekundi. Odlično i brzo leti. Pod krilima se nalazi bela mrlja.

Mladenačko mitarenje je potpuno, i počinje u dobi između šest i osam nedelja. Kako bi bilo dovršeno pre početka nepovoljnih vremenskih prilika može, u zavisnosti od vremena valjenja, biti skraćeno s prosečno 82 na samo 64 dana.

RasprostranjenostRasprostranjen je u Africi, Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Najrasprostranjenija je ptica na planeti, ali se brojka vrabaca smanjuje u mnogim zemljama. Živi u gradovima, ali i izvan naseljenih mesta. Takođe, može živjeti bilo gde, pa tako može živeti i u ljudskoj blizini.

Hrani se semenkama i insektima, obično manjim leptirima. Mladi vrapci se hrane larvama insekata. U proleće, hrana mu je nektar iz cveća žute boje, poput jaglaca, šafrana i jedića. Hrani se i paucima, te voćem.

Vrabac se gnezdi na mnogim mestima u kućnim strehama, rupama, u šupljinama zgrada, na bršljanu oko kuća i u grmlju, pa čak i na morskim grebenima. Gnezdo koje je smešteno na bršljanu ili u nekoj rupi najčešće je neuredno, izgrađeno od slamki, ostataka smeća i perja. Prostrana i dobro izgrađena gnezda pravi u grmlju i na stablima. Vrapci mogu biti veoma agresivni kad je reč o mestima na kojim se gnezde, pa često uništavanju gnezda pređašnjih stanovnika. Katkad koriste napuštena gnijezda drugih ptica. Lastavice i ptice plavog perja posebno su osjetljive na vrapčevo agresivno ponašanje. Zauzvrat, vrapci, poput čvoraka, ubijaju odrasle plave ptice i njihove mlade, kako bi dobili priliku za gnežđenje.

Kao i neke druge vrste ptica, tako i vrabac pred parenje potpuno izmeni spoljašnji izgled. Mužjak u tom razdoblju dobijva traku sive boje na vrh glave, novu nijansu boje na krilima i svetlo-bele obraze. U gnezdo ženka snese 5-8 jaja veličine 15x22 mm i težine od 3 g. Jaja su prašnjava s nekoliko crno-sivih pegica i na njima ženka leži 10-12 dana. Inkubacija u vrabaca traje jako kratko.

Polno zreli vrapci prosečno žive od 1,5 do 2,3 godine. Ako se računaju i mladi vrapci, tada je prosečni životni vek tek 9 meseci. Vrapci duže žive u gradovima nego u otvorenoj prirodi. Pomoću prstenovanja je zabeleženo da neki primerci žive i do 14 godina na slobodi. U zatočeništvu dožive i do 23 godine. Mladi vrapci obično nauče leteti s 15 dana.

Zanimljivosti o vrapcu

• Vrabac je najrasprostranjenija ptica na svetu, iako se u mnogim zemljama njegov broj smanjio.

• Inkubacija je najkraća kod vrapca jer traje svega 10-12 dana.

• Simbol Beograda je vrabac.

Gnezda prave u rupama na drveću ili zgradama, tavanima itd. Prave ih od trave, perja, vune ili mahovine. Ako za to ima prostora neuredno ostave nagomilan materijal od gnezda iz predhodnih sezona ispod novog gnezda. Prostor oko ulaza u gnezdo bude prošaran belim izmetom.

Legu 4-5 svetloplavih jaja. Inkubacija traje 12-15 dana. Period do prvog leta 3 nedelje. Do 2 legla (početak Aprila, sredina Maja)

Hrani se prolećnim insektima - obično na zemlji i travnatim površinama, letnjim insektima, voćnim mušicama, a zimi, beskičmenjacima, korenjem biljaka, uskladištenom robom ili otpacima

Živi u jatu - jedno jato može da ima i više hiljada jedinki. Gneydi se u drveću, zgradama, mostovima, pilonima...

Može da preleti i do 50 km dnevno da se prehrani. Prosečan životni vek 5 godina.